Prvi sudar po novom zakonu: Policajac udario u popa
U petak uveče, policajac koji nije bio na dužnosti svojim privatnim kolima izazvao je saobraćajnu nesreću u blizini Zemun polja
Tom prilikom je utvrđeno da je imao 1,99 promila alkohola u krvi. On je ujedno i "prva žrtva" novog zakona o saobraćaju. Kako Press saznaje, u drugom vozilu se nalazio pop.
Nakon udesa, policajac je proveo 12 sati u policijskoj stanici. Prema novom zakonu o saobraćaju, ukoliko bi sud utvrdio da je vožnja pod uticajem alkohola uzročnik nesreće, predviđena je novčana kazna između 30.000 i 50.000 dinara, ili kazna zatvora do 60 dana, kao i zabrana upravljanja vozilom između 10 i 12 meseci. Za ovakav prekršaj usledilo bi i 15 poena, međutim, s obzirom na to da zakon o prekršajima još uvek nije počeo da se primenjuje, u ovom konkretnom slučaju kazneni poeni se neće izreći.
[ Generalna
]
13 Decembar, 2009 21:41
[ Generalna
]
13 Decembar, 2009 13:46
Prema internom dokumentu do kojeg je došao „Vašington post", od 1980, kada je u Beloj kući bio Džimi Karter, predsednička bezbednost bila je ugrožena 91 put.
Ipak, samo u nekoliko slučajeva opasnost je bila stvarna. Jedini napadač koji je uspeo da rani predsednika u poslednje tri decenije bio je Džon V. Hinkli, koji je pucao na Ronalda Regana 1981. i uspeo da ga rani. U maju 2005. jedan muškarac je, takođe van predsedničke sigurne zone, u Tbilisiju bacio granatu 30-ak metara od Džordža Buša. Bomba nije eksplodirala jer je bila suviše čvrsto zamotana u maramicu.
U većini ostalih slučajeva reč je bila o egzibicionistima, lovcima na autograme, ljudima željnim publiciteta i nestabilnim ličnostima. Iako ti ljudi nisu predstavljali stvarnu pretnju predsedniku, njihovi upadi ukazuju na značajne propuste tajne službe, koje bi mogli da iskoriste i prave ubice.
U osam slučajeva, uključujući Salahijeve, uljezi su uspeli da dođu do predsednika ili drugih čuvanih osoba, a u čak četiri incidenta reč je bila o istom čoveku, velečasnom Ričardu C. Vjuveru, poznatom i pod nadimkom Hendšejk Men.
Džejms Daglas Imes se 1982, sa svojom suprugom i dvojicom sinova, u kamionetu dovezao do Bele kuće i zatrubio na ulazu. Tajna služba bila je uverena da Imesovi imaju dozvolu za ulazak, sve dok nisu došli do ulaza u ovalni kabinet. Skandal je poznat pod nazivom „Porodični izlet".
Kristijan K. Hjudžis, nazvan Momak s novinama, provezao se 1987. kroz otvorena dvorišna vrata Bele kuće jer je agent tajne službe pretpostavio da je reč o dostavi. Prošao je kroz još nekoliko sigurnosnih tački pre nego što je zaustavljen.
Patrik Felo Litekol se u julu 2003. ukrcao kao slepi putnik u „Er fors". On je dva dana bez akreditacija putovao s novinarima koji prate predsednika, od Južnoafričke Republike do Ugande. Budući da je pri hapšenju tvrdio da je sa sobom poneo i oružje, predsednički avion je bio pretresen.
[ Generalna
]
10 Decembar, 2009 00:07
Beli sengen....kad bi se zezali!!!!
MUP saopštio uslove putovanja posle ukidanja viza
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije danas je saopštilo uslove putovanja građana Srbije nakon ukidanja viznog režima Evropske unije
Od 19. decembra 2009. godine građanima Republike Srbije više neće biti potrebna viza za putovanje u 25 članica Evropske unije, kao ni za putovanje u Island, Norvešku i Švajcarsku, koje nisu članice Evropske unije, ali jesu deo šengenskog prostora.
Vize će i dalje biti potrebne za putovanja u Veliku Britaniju i Irsku, koje su članice Evropske unije, ali nisu deo šengenskog prostora.
Za građane Srbije ukinute su vize za putovanja, u trajanju do ukupno 90 dana boravka u zemljama potpisnicama Šengenskog sporazuma, i to u periodu od 180 dana.
Početak jednog "bloka" od 180 dana počinje da se računa sa prvim prelaskom šengenske granice. Nakon proteka 180 dana od dana prvog prelaska šengenske granice, računa se novi period od 180 dana u okviru koga je ponovo moguće boraviti ukupno 90 dana.
Za građane koji poseduju novi, biometrijski pasoš, ne postoje dodatni finansijski ili administrativni uslovi za slobodno putovanje u zemnlje potpisnice Šengenskog sporazuma.
Međutim, i dalje su na snazi uobičajene mere granične kontrole na ulasku u šengenski prostor, koje inače primenjuju sve države, pa i Srbija, a koje imaju za cilj da spreče prekogranični kriminal, ilegalne migracije i da zaštite javni red i mir.
U tom smislu, granične službe država Evropske unije će nastaviti da sprovode kontrole državljana Srbije, koja pre svega ima za cilj da potvrdi da se u konkretnom slučaju zaista radi o nameri putovanja na kraći rok, a ne o nameri da se ostane u šengenskom prostoru duže od 90 dana.
Zbog toga se od građana može tražiti da navedu krajnju destinaciju putovanja, da pokažu da li imaju dovoljno sredstava za putovanje, bilo u gotovini, bilo posedovanjem kreditnih kartica ili drugih sredstava plaćanja.
Ne postoji standardni iznos finansijskih sredstava po danu putovanja koji je potrebno posedovati, i praksa zavisi od države do države.
Ukoliko je, na primer, svrha putovanja turistička poseta, može se tražiti uvid u rezervaciju hotelskog ili drugog smeštaja.
Ukoliko je razlog učešće na stručnom seminaru, može se tražiti uvid u pozivno pismo ili spisak registrovanih učesnika seminara, i tome slično.
Ukoliko se putuje u posetu srodnicima ili prijateljima u zemljama potpisnicama Šengenskog sporazuma, nije potrebno imati formalno garantno pismo, ali svakako treba biti u mogućnosti da se tačno navedu podaci o osobi kod koje se putuje, adresa na kojoj će se boraviti i slično.
Pri tome se može pokazati odgovarajući dokument ukoliko se poseduje, poput pozivnog pisma, ili kopije putne ili druge isprave lica kod koga se putuje.
Posedovanje ovih i sličnih dokumenata nije formalni uslov za ulazak u šengenski prostor, ali svakako može doprineti da se uobičajena granična kontrola obavi brže i jednostavnije, naročito imajući u vidu eventualnu jezičku barijeru pri komunikaciji sa graničnim službenicima.
Važno je naglasiti da granične službe država članica šengenskog prostora zadržavaju pravo da ne odobre ulazak u zemlju ukoliko procene da osoba predstavlja pretnju javnom redu i miru, zdravlju ili unutrašnjoj bezbednosti, ili ako za tom osobom postoji upozorenje da mu se ne odobrava ulazak.
Radi se o pravu graničnih službi koje je i ranije postojalo, koje je važilo i za osobe kojima je prethodno bila izdata viza. Ovo pravilo ostaje na snazi i nema veze za ukidanjem viznog režima, budući da predstavlja standardno postupanje kada je u pitanju granična kotrola.
Ukoliko se putuje motornim vozilom, neophodno je posedovanje međunarodne vozačke dozvole i međunarodnog osiguranja.
Ukoliko se upravlja tuđim vozilom, potrebno je takođe odgovarajuće ovlašćenje vlasnika vozila. Radi se o uobičajenim uslovima za odvijanje međunarodnog drumskog saobraćaja, koji nemaju veze sa ukidanjem viznog režima.
Takođe, posedovanje putnog zdravstvenog osiguranja nije uslov za putovanje, ali se svakako preporučuje zbog lične bezbednosti u slučaju potrebe za medicinskom intervencijom tokom putovanja.
Imajući to u vidu, najbolje je pre putovanja proveriti sa institucijom preko koje građani ostvaruju zdravstveno osiguranje, o svim uslovima i okolnostima za koje su zdravstveno osigurani.
Veoma je važno naglasiti da se ukidanjem viza za kratkotrajna putovanja naših građana u zemlje članice Evropske unije, nisu stekli uslovi za trajni boravak, nastanjenje i zapošljavanje na teritoriji Evropske unije.
U tom smislu, nezakonit je rad ili boravak u šengenskom prostoru duže od 90 dana bez odgovarajuće nacionalne boravišne ili radne dozvole.
Građani koji nameravaju da zbog zaposlenja ili iz nekog drugog razloga borave u šengenskom prostoru duže od 90 dana, obavezni su da pre putovanja podnesu odgovarajući zahtev za dugoročnu vizu ili za dozvolu boravka ambasadi zemlje u koju žele da idu.
Vize neće biti potrebne građanima Srbije koji poseduju novi, biometrijski pasoš, a građani koji imaju stari "plavi" pasoš i dalje su u obavezi da pribave vizu pre putovanja.
Takođe, i pored diplomatske aktivnosti Srbije, u ovom trenutku nije bilo moguće postići ukidanje viza za građane Srbije sa Kosova i Metohije, kojima putne isprave izdaje Koordinaciona uprava MUP-a.
Nosiocima putnih isprava izdatih od Koordinacione uprave će stoga i dalje biti potrebne vize za putovanje u okviru šengenskog prostora.
Međutim, ukidanje viza važi za interno raseljena lica ukoliko poseduju novi, biometrijski pasoš izdat od Policijske uprave na osnovu mesta boravka.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije danas je saopštilo uslove putovanja građana Srbije nakon ukidanja viznog režima Evropske unije
Od 19. decembra 2009. godine građanima Republike Srbije više neće biti potrebna viza za putovanje u 25 članica Evropske unije, kao ni za putovanje u Island, Norvešku i Švajcarsku, koje nisu članice Evropske unije, ali jesu deo šengenskog prostora.
Vize će i dalje biti potrebne za putovanja u Veliku Britaniju i Irsku, koje su članice Evropske unije, ali nisu deo šengenskog prostora.
Za građane Srbije ukinute su vize za putovanja, u trajanju do ukupno 90 dana boravka u zemljama potpisnicama Šengenskog sporazuma, i to u periodu od 180 dana.
Početak jednog "bloka" od 180 dana počinje da se računa sa prvim prelaskom šengenske granice. Nakon proteka 180 dana od dana prvog prelaska šengenske granice, računa se novi period od 180 dana u okviru koga je ponovo moguće boraviti ukupno 90 dana.
Za građane koji poseduju novi, biometrijski pasoš, ne postoje dodatni finansijski ili administrativni uslovi za slobodno putovanje u zemnlje potpisnice Šengenskog sporazuma.
Međutim, i dalje su na snazi uobičajene mere granične kontrole na ulasku u šengenski prostor, koje inače primenjuju sve države, pa i Srbija, a koje imaju za cilj da spreče prekogranični kriminal, ilegalne migracije i da zaštite javni red i mir.
U tom smislu, granične službe država Evropske unije će nastaviti da sprovode kontrole državljana Srbije, koja pre svega ima za cilj da potvrdi da se u konkretnom slučaju zaista radi o nameri putovanja na kraći rok, a ne o nameri da se ostane u šengenskom prostoru duže od 90 dana.
Zbog toga se od građana može tražiti da navedu krajnju destinaciju putovanja, da pokažu da li imaju dovoljno sredstava za putovanje, bilo u gotovini, bilo posedovanjem kreditnih kartica ili drugih sredstava plaćanja.
Ne postoji standardni iznos finansijskih sredstava po danu putovanja koji je potrebno posedovati, i praksa zavisi od države do države.
Ukoliko je, na primer, svrha putovanja turistička poseta, može se tražiti uvid u rezervaciju hotelskog ili drugog smeštaja.
Ukoliko je razlog učešće na stručnom seminaru, može se tražiti uvid u pozivno pismo ili spisak registrovanih učesnika seminara, i tome slično.
Ukoliko se putuje u posetu srodnicima ili prijateljima u zemljama potpisnicama Šengenskog sporazuma, nije potrebno imati formalno garantno pismo, ali svakako treba biti u mogućnosti da se tačno navedu podaci o osobi kod koje se putuje, adresa na kojoj će se boraviti i slično.
Pri tome se može pokazati odgovarajući dokument ukoliko se poseduje, poput pozivnog pisma, ili kopije putne ili druge isprave lica kod koga se putuje.
Posedovanje ovih i sličnih dokumenata nije formalni uslov za ulazak u šengenski prostor, ali svakako može doprineti da se uobičajena granična kontrola obavi brže i jednostavnije, naročito imajući u vidu eventualnu jezičku barijeru pri komunikaciji sa graničnim službenicima.
Važno je naglasiti da granične službe država članica šengenskog prostora zadržavaju pravo da ne odobre ulazak u zemlju ukoliko procene da osoba predstavlja pretnju javnom redu i miru, zdravlju ili unutrašnjoj bezbednosti, ili ako za tom osobom postoji upozorenje da mu se ne odobrava ulazak.
Radi se o pravu graničnih službi koje je i ranije postojalo, koje je važilo i za osobe kojima je prethodno bila izdata viza. Ovo pravilo ostaje na snazi i nema veze za ukidanjem viznog režima, budući da predstavlja standardno postupanje kada je u pitanju granična kotrola.
Ukoliko se putuje motornim vozilom, neophodno je posedovanje međunarodne vozačke dozvole i međunarodnog osiguranja.
Ukoliko se upravlja tuđim vozilom, potrebno je takođe odgovarajuće ovlašćenje vlasnika vozila. Radi se o uobičajenim uslovima za odvijanje međunarodnog drumskog saobraćaja, koji nemaju veze sa ukidanjem viznog režima.
Takođe, posedovanje putnog zdravstvenog osiguranja nije uslov za putovanje, ali se svakako preporučuje zbog lične bezbednosti u slučaju potrebe za medicinskom intervencijom tokom putovanja.
Imajući to u vidu, najbolje je pre putovanja proveriti sa institucijom preko koje građani ostvaruju zdravstveno osiguranje, o svim uslovima i okolnostima za koje su zdravstveno osigurani.
Veoma je važno naglasiti da se ukidanjem viza za kratkotrajna putovanja naših građana u zemlje članice Evropske unije, nisu stekli uslovi za trajni boravak, nastanjenje i zapošljavanje na teritoriji Evropske unije.
U tom smislu, nezakonit je rad ili boravak u šengenskom prostoru duže od 90 dana bez odgovarajuće nacionalne boravišne ili radne dozvole.
Građani koji nameravaju da zbog zaposlenja ili iz nekog drugog razloga borave u šengenskom prostoru duže od 90 dana, obavezni su da pre putovanja podnesu odgovarajući zahtev za dugoročnu vizu ili za dozvolu boravka ambasadi zemlje u koju žele da idu.
Vize neće biti potrebne građanima Srbije koji poseduju novi, biometrijski pasoš, a građani koji imaju stari "plavi" pasoš i dalje su u obavezi da pribave vizu pre putovanja.
Takođe, i pored diplomatske aktivnosti Srbije, u ovom trenutku nije bilo moguće postići ukidanje viza za građane Srbije sa Kosova i Metohije, kojima putne isprave izdaje Koordinaciona uprava MUP-a.
Nosiocima putnih isprava izdatih od Koordinacione uprave će stoga i dalje biti potrebne vize za putovanje u okviru šengenskog prostora.
Međutim, ukidanje viza važi za interno raseljena lica ukoliko poseduju novi, biometrijski pasoš izdat od Policijske uprave na osnovu mesta boravka.
