Verovatno se mnogima desilo da odu na bankomat da podignu pare koje imaju na racunu,a da ne dobiju novac?!

Tako i ja odem na bankomat, ukucam sifru, unesem iznos, dobijem karticu nazad ali para nema. Proverim stanje 10.000 dinara manje. U tom trenutku izlazi sluzbenica iz poste, i kaze, gospodine taj bankomat je u kvaru, verovatno vam je skinulo sumu koju ste trazili sa racuna, vi ste ko zna koji od jutros kome se to desilo. Sto niste napisali da bankomat ne radi, ako vec ne radi od jutros (tada je bilo 15h), sluzbenica poste me samo pogleda i kaze popravljamo ga upravo. Idite u PS da vidite sta da radite. Odem tamo, a tamo jos lepse. Posto je petak, moracete da cekate da mi u ponedeljak posaljemo zahtev komisiji, koja ce da proveri sta i kako, pa ce te za 20-tak dana dobiti odgovor na kucnu adresu?!  Da mi je, nedaj boze, taj novac trebao za lekove, mogao bi da umrem dok komisija utvrdi gde su moji novci, sto bi rekli vojvodjani....

 Prema internom dokumentu do kojeg je došao „Vašington post", od 1980, kada je u Beloj kući bio Džimi Karter, predsednička bezbednost bila je ugrožena 91 put.

Ipak, samo u nekoliko slučajeva opasnost je bila stvarna. Jedini napadač koji je uspeo da rani predsednika u poslednje tri decenije bio je Džon V. Hinkli, koji je pucao na Ronalda Regana 1981. i uspeo da ga rani. U maju 2005. jedan muškarac je, takođe van predsedničke sigurne zone, u Tbilisiju bacio granatu 30-ak metara od Džordža Buša. Bomba nije eksplodirala jer je bila suviše čvrsto zamotana u maramicu.

U većini ostalih slučajeva reč je bila o egzibicionistima, lovcima na autograme, ljudima željnim publiciteta i nestabilnim ličnostima. Iako ti ljudi nisu predstavljali stvarnu pretnju predsedniku, njihovi upadi ukazuju na značajne propuste tajne službe, koje bi mogli da iskoriste i prave ubice.

U osam slučajeva, uključujući Salahijeve, uljezi su uspeli da dođu do predsednika ili drugih čuvanih osoba, a u čak četiri incidenta reč je bila o istom čoveku, velečasnom Ričardu C. Vjuveru, poznatom i pod nadimkom Hendšejk Men.

Džejms Daglas Imes se 1982, sa svojom suprugom i dvojicom sinova, u kamionetu dovezao do Bele kuće i zatrubio na ulazu. Tajna služba bila je uverena da Imesovi imaju dozvolu za ulazak, sve dok nisu došli do ulaza u ovalni kabinet. Skandal je poznat pod nazivom „Porodični izlet".

Kristijan K. Hjudžis, nazvan Momak s novinama, provezao se 1987. kroz otvorena dvorišna vrata Bele kuće jer je agent tajne službe pretpostavio da je reč o dostavi. Prošao je kroz još nekoliko sigurnosnih tački pre nego što je zaustavljen.

Patrik Felo Litekol se u julu 2003. ukrcao kao slepi putnik u „Er fors". On je dva dana bez akreditacija putovao s novinarima koji prate predsednika, od Južnoafričke Republike do Ugande. Budući da je pri hapšenju tvrdio da je sa sobom poneo i oružje, predsednički avion je bio pretresen.

Gledao sam neku emisiju na TV, poseta naših novinara Kuvajtu. Između ostalog video sam i da je cena benzina tamo, kad se pretvori u dinare, verovali ili ne manje od 16 dinara po litru. Neka mi neko objasni odakle onda cena kod nas 105.6 dinara, ako ne grešim?! 

Internet portal „Virtual turist" napravio je listu od 10 najružnijih zgrada u svetu, a na prvom mestu je Moris mehanik teatar u Baltimoru u SAD. Među najružnijim građevinama je i Pokrajinska biblioteka u Prištini

1

1. Moris  Mehanik teatar Baltimor, Merilend, SAD

Najružnija zgrada na svetu je Moris Mehanik teatar u Baltimoru, u američkoj državi Merilend, ocena je portala za putovanja Virtual turist.com, koji svake godine pravi listu od deset najružnijih građevina. Na drugom mestu po ružnoći je televizijski toranj „Žiškov" u prestonici Češke, Pragu, a na trećoj poziciji je zgrada parlamenta u Velingtonu na Novom Zelandu. Interesantno je da se među deset najružnijih arhitektonskih ostvarenja na svetu našla i zgrada nacionalne biblioteke u Prištini na Kosovu.

Kritičari, koji su pravili listu za sajt „Virtual turist", navode da se neke od najružnijih građevina nalaze upravo u najlepšim gradovima na svetu. Tu se ubrajaju centar „Pompidu" u Parizu, kao i Žiškov TV toranj u Pragu.

Arhitekte su inspiracije za ove zgrade nalazile na različite načine. Jedna od zgrada u Virdžiniji u SAD, koja se našla na listi, inspirisana je krompirom posluženim na jednoj večeri. Mnogi konstruktori su pokušali čak i da ublaže ružnoću pojedinih građevina, ali su svojim novim idejama doprineli samo još gorem izgledu.

1. Moris  Mehanik teatar Baltimor, Merilend, SAD

To betonsko zdanje, delo harvardskog arhitekte Džona Johansena, bilo je na listi za rušenje lokalnih vlasti, a nimalo laskava nova titula mogla bi da doprinese da se taj postupak ubrza. Kritičari kažu da je teško poverovati da je baš u toj zgradi nekada igrala Ketrin Hepbern.

2. Žiškov TV toranj Prag, Češka

2

Toranj je sam po sebi prilično ružan, a detalji koje je dodao umetnik David Černi od njega su definitivno napravili nakazu među građevinama. Naime, Černi je toranj načičkao skulpturama beba koje gmižu prema vrhu, što izgleda prilično morbidno.

3. Zgrada parlamenta Velington, Novi Zeland

3

Novo kancelarijsko krilo novozelandskog parlamenta najčešće opisuju kao projektor za slajdove koji je pao na svadbenu tortu, koja je prethodno pala na vodenični točak. Izgrađen je 1970. godine, u kvartu sa neoklasičnim zgradama, čime se njegova ružnoća još više istakla.

4. Centar „Pompidu" Pariz, Francuska

4

Stubovi u osnovnim bojama napravljeni na spoljašnjem delu jednog od najpoznatijih muzeja na svetu, već na prvi pogled govore zašto je to trebalo da bude sakriveno, a ne istaknuto. Mnogi stoga misle da su prilikom gradnje muzeja izgubljene skice, te je nastalo to što jeste.

5. Trg federacije Melburn, Australija

5

Izgrađen je kao mesto za sastajanje u Melburnu. Kritičari, međutim, tvrde da je to mesto na kom se ljudi nalaze da bi išli na neko drugo mesto. Građevina je potpuno haotična i preterano komplikovana.

6. Sedište „Petrobrasa" Rio de Žaneiro, Brazil

6

To je mešavina zatvora i nedovršene „lego" kreacije. Građevina je ruglo, koje se nalazi baš u centru grada. Još grozniji utisak odaje to što zgrada izgleda kao da će svakog trenutka da se raspadne.

7.  Zgrada Markel Ričmond, Virdžinija, SAD

7

Iako zvuči kao urbana legenda, ova futuristička zgrada inspirisana je pečenim krompirom posluženim zvanicama na jednoj večeri Američkog instituta arhitekata.

8.  Rojal Ontario muzej Toronto, Kanada

8

Ono što je staklena piramida za Luvr, to je kristal Majkla Li Čina za Kraljevski muzej u Ontariju. I dok mnogi hvale staklenu strukturu, jednak broj ljudi muči nepodudaranje sa originalnim, tradicionalnim muzejom koji se još nalazi pokraj ove nezgrapne građevine.

9. Pokrajinska biblioteka Priština, Srbija

9

Teško je reći da li uzorak pčelinjeg saća ulepšava ili naružuje bizarnu strukturu biblioteke. Kruže priče da su pojedinci mislili da je zgrada nedovršena i da je na njoj zapravo skela, a biblioteka je već bila otvorena.

10. Hotel „Rjugjong" Pjongjang, Severna Koreja

10

Ova još nedovršena zgrada nastaje već više od dvadeset godina i nikako da radovi budu privedeni kraju. Problem je u tome što nema dovoljno novca, a možda još veći što je konstrukcija hotela, prema mišljenju kritičara, ekstremno loša.

Očuhu 40 godina zatvora, majci 37

Beograd - Mališa Jevtović ponovo je juče u Okružnom sudu u Beogradu osuđen na 40 godina zatvora zbog ubistva trogodišnje Katarine Janković, sredinom jula 2005. godine, dok je njenoj majci Ani Filipović zbog pomaganja u zločinu sud izrekao zatvorsku kaznu od 37 godina.

Predsednik sudskog veća sudija Aleksandar Trešnjev obrazlažući presudu rekao je da je sud utvrdio da je Jevtović 17. jula 2005. trogodišnju devojčicu ubio na surov način, kao i da se 48 sati pre ubistva nad njom seksualno iživljavao i naneo joj niz teških povreda.

 - Jevtović je bio svestan svog dela, a Filipovićeva mu je u tome s umišljajem pomogla. Puštala ga je da ide s njenom ćerkom sam u šumu i prikrivala povrede koje je devojčici nanosio i tragove - rekao je Trešnjev. Sudija je naveo i da su Jevtović i Filipovićeva krivično delo izvršili na način opisan u optužnici, kao i da su „dugogodišnje zatvorske kazne koje su im izrečene srazmerne počinjenom zločinu jer su okrivljeni postupali s umišljajem“.
Pre izricanje presude, Jevtović je tokom tročasovnog iznošenja završne reči tvrdio da nije kriv za ubistvo devojčice i tražio da zbog nedostatka dokaza bude oslobođen. Prvu presudu Okružnog suda u Beogradu zbog svirepog ubistva Katarine Janković, kojom su 2007. godine osuđeni njen očuh Jevtović na 40 godina a majka na 37 godina zatvora zbog pomaganja u ubistvu, ukinuo je početkom godine Vrhovni sud Srbije jer nisu navedene činjenice na osnovu kojih je utvrđeno postojanje umišljaja. Na početku ponovljenog suđenja Jevtović nije želeo da iznese odbranu, dok je Filipovićeva porekla da ima veze sa ubistvom i delimično promenila raniju odbranu. Na prvostepenom suđenju, oni su se međusobno optuživali za smrt male Katarine, a to su nastavili i na ponovljenom. Devojčica je preminula 17. jula 2005. godine od posledica teških povreda. Jevtović je optužen da je Katarinu u Zvezdarskoj šumi silovao i tukao, dok je majka čuvala stražu. Sutradan su devojčicu u modricama i besvesnom stanju dovezli u bolnicu i lekarima rekli da je pala s kreveta. Nažalost, ona je od zadobijenih povreda preminula. Optuženi imaju pravo žalbe u roku od 15 dana nakon što im bude uručena presuda.